Pitanje Roma ponovo aktuelno u Francuskoj

Pitanje položaja doseljenih Roma ponovo je ovog leta u centru pažnje u Francuskoj nakon zatvaranja više nelegalnih naselja i vraćanja nekoliko desetina Roma u Rumuniju. Nova socijalistička vlada se zbog toga našla na udaru kritika organizacija za ljudska prava koje je optužuju za prikriveno proterivanje rumunskih Roma. Međutim, nova vlada tvrdi da je Francuska prekinula politiku neselektivnog vraćanja koju je vodila prethodna vlada, da će izbegavati „stigmatizaciju“ romskog stanovništva i da traga za alternativnim rešenjima. Kao mera pominje se i mogućnost da se ukine privremeno ograničenje pristupa tržištu rada koje je u Francuskoj na snazi za bugarske i rumunske građane.

Više desetina Roma, rumunskih državljana, 9. avgusta je sa područja Liona, zvanično na dobrovoljnoj bazi, vraćeno u domovinu. Njima je za povratak dodeljena pomoć u iznosu od 300 evra za odraslu osobu i 150 evra po detetu. Francuska Kancelarija za imigraciju i integraciju (OFII) nije saopštila koliko je osoba tada vraćeno u Rumuniju, dok se, prema procenama aktivista za ljudska prava, radi o 240 Roma.

Aktivisti za ljudska prava su osudili vraćanje Roma u Rumuniju kao prikriveno proterivanje. „Svu oni se dobrovoljno vraćaju. Međutim, to se dešava nakon nedelja pritisaka na naselja i proterivanja. Ovaj dobrovoljan povratak je prikriveno proterivanje i, osim toga, traćenje državnog novca jer će se mnogi vratiti“, rekao je za AFP jedan od aktivista za prava Roma.

On je naveo da je reč o „najvećem proterivanju iz Liona od početka godine“ i pobede socijaliste Fransoa Olanda (Francois Hollande) na predsedničkim izborima.

Takođe, dva naselja na severu Francuske, u blizini Lila, u kojima živi oko 200 Roma, evakuisano je 9. avgusta. Lokalne vlasti su kao problem izdvojile bezbednost i veliki priliv ljudi u ta naselja. U međuvremenu, udurženja građana su se žalila na probleme zbog Roma, poput glasne muzike ili zagađenja vazduha koje nastaje jer pale plastične kablove da bi izvukli bakar.

U saopštenju, objavljenom 10. avgusta, francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova je naglasilo da se zatvaranje nelegalnih naselja odvija uvek na osnovu sudske odluke. „Poštovanje ljudskog dostojanstva neodvojivi je deo javnog delovanja, ali se istovremeno mora odgovoriti na teškoće i zdravstvene rizike u lokalnoj zajednici koje stvaraju nehigijenska naselja“, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je ranije saopštilo da će se sudske odluke o raspuštanju neleglanih nasleđa „odlučno sprovoditi“, ali da su lokalni zvaničnici dobili uputstvo da tome pristupaju uz dogovor sa Romima.

Politika vraćanja je izazvala zabrinutost kod organizacija i udruženja za prava i podršku Romima koje smatraju da je proterivanje bez rešavanja njihovog smeštaja samo „preseljenje problema“. Evropski forum Roma i nomadskih naroda je zatražio od Olanda da zaustavi zatvaranje romskih naselja bez ponuđenih alternativnih rešenja, u skladu sa njegovim predizobrnim obećanjima.

I Brisel zainteresovan

Povodom vraćanja Roma iz Francuske oglasila se i Evropska komisija. U kabinetu evropske komesarke za unutrašnja pitanja Vivijan Reding rečeno je 10. avgusta da je Komisija u kontaktu sa francuskim vlasti kako bi se obezbedilo poštovanje evropskih propisa koji brane proizvoljno proterivanje i diskriminatorsko postupanje. „Komisija želi da se uveri u spremnost Francuske da primeni propise koje je unela u svoje zakonodavstvo“, rekla je portparolka Redingove Mina Andreeva.

Pre dve godine, Vivijan Reding, nezadovoljna zbog proterivanja rumunskih i bugarskih Roma iz Francuske, nije oklevala da se suprotstavi tadašnjem francuskom predsedniku iz redova desnice Nikoli Sarkoziju (Nicolas Sarkozy).

Pariz je, suočen sa pretnjom da će protiv njega biti pokrenuta procedura zbog diskriminacije, na kraju pristao da izmeni zakon kako bi se uskladio sa evropskim propisima koji se odnose na vraćanje građana EU u domovinu. Zakon je izmenjen 2011.

Ali godinu dana kasnije, opet na leto, novi ministar unutrašnjih poslova iz redova socijalista Maniel Vals (Manuel Valls) je naložio prefektima da zatvore romska nasilje kada za to postoji odluka suda i da nastoje da ih podstaknu da se dobrovoljno vrate u svoje domovine.

Moguća drugačija rešenjima

U ministarstvu tvrde da ministar unutrašnjih poslova nastoji da pronađe alternativna rešenja. „On je prekinuo sa politikom čija je svrha samo da se ostvari zadati cilj, a koja je vodila do raznih devijacija i menjala odluke pravosuđa“, rekli su su za AFP izvori u Valsovom kabinetu.

Prema tim izvorima, suprotno politici koju je vodila prethodna vlada nijedna kategorija stanovništva nije sama po sebi meta i u Francuskoj nema više „etničke politike“.

Bivši francuski predsednik Sarkozi doveo je u vezu delinkvenciju sa „nekontrolisanim nicanjem romskih naselja“. Sarkozi je tražio od lokalnih zvnaičnika da zatvaraju takva naselja.

Danas, prefekti nemaju nikakav imeprativ koji moraju da slede. Od njih se traži da na lokalu rade na alternativnim rešenjima sa organizacijama kada je to moguće, rekli su izvori u francuskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Vals je 16. avgusta najavio da će se sledeće nedelje održati sastanak resornih ministara o položaju Roma. Sastankom će predsedavati francuski premijer Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault), a premijer će se sastati i sa udruženjima koja se bave tim pitanjem.

Ministar je za radio Frans enter (France Inter) rekao da će biti objavljeni pravci politike za rešavanje problema Roma koji su se privremeno nastanili u Francuskoj. „Ukidanje privremenog ograničenja pristupa tržištu rada moglo bi biti rešenje“, rekao je francuski ministar policije.

Te mere ograničavaju rumunskim i bugarskim građanima mogućnost zapošljavanja na 150 zanimanja koje je utvrdila vlada i obavezuju poslodaca da zatraži odobrenje lokalnih vlasti i da plaća taksu.

Vals je ocenio da je „pravo rešenje“ da Rumunija i Bugarska, koje žele da uđu u šengenski prostor, iz korena izmene svoje politike koje decenijama diskriminišu romsko stanovništvo.

On je dodao da će se raditi na ostvarivanju cilja da se naselja ne zatvaraju dok se ne reši pitanje smeštaja, ali je ocenio da će to ići teško.